За ауторе
– Радови морају бити достављени на српском језику, фонтом Times New Roman, величине 12, а фусноте, као и ознаке за исте које се налазе у тексту, величине 10. Једна фуснота не смије бити дужа од пет редова.
– Рукописи чланака не могу бити дужи од једног табака. Један табак износи 16 страна од 28 редова са 66 словних знакова у једном рeду, односно 28.800 знакова у цијелом раду.
Научни и стручни радови морају да садрже:
– Наслов чланка који се исписује великим словима на средини прве стране, (фонт 14). Наслов треба да буде што краћи и да што јасније објасни суштину садржаја тог чланка.
– Име и презиме аутора и његова научна афилијација (назив установе у којој је запослен) исписују се одмах испод наслова на средини папира (фонт 12).
– Апстракт са кратким оквирним прегледом о садржају рада (до 20 редова) исписује се италиком (фонт 12) одмах испод имена и научне афилијације аутора. Слиједе кључне ријечи (до 10 ријечи).
– Међунаслови у тексту не смију бити дужи од једног реда. Пишу се на средини реда великим словима величине 12 и нумеришу се арапским бројевима. Ако у оквиру једног међунаслова има више цјелина, те цјелине морају имати кратке наслове који се исписују на средини реда малим словима и означавају бројем међунаслова и ознаком те цјелине. На примјер: 1.1 или 1.а, итд.
– Закључак је на крају рада и не смије бити дужи од 20 редова.
– Послије закључка се наводи списак коришћене литературе. Цитирана литература треба да, између осталог, буде из врхунских међународних и домаћих научних часописа, најновијих годишта, и да у раду преовлађује часописна литература. Удио часописних референци, у смислу односа броја библиографских јединица из научних часописа и укупног броја коришћених извора, треба да буде најмање 60%, а пожељно је да буде преко 80%. Референце се не преводе на језик којим је чланак написан.
На крају чланка на енглеском језику исписује се наслов чланка, име и презиме аутора и његова научна афилијација, резиме и кључне ријечи.
– Све странице у цијелом раду морају да буду нумерисане.
Редакција задржава право да прилагођава рад општим правилима уређивања часописа, графичким стандардима и стандарду српског језика.
ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА
I Цитирање уџбеника, научних књига, зборника, докторских дисертација, и сл.
- Када се цитира текст из књиге једног аутора, потребно је придржавати се сљедећих правила: име и презиме аутора (зарез) наслов књиге написан у италику, у малој загради наводи се мјесто издања (двотачка) издавача и годину издања, и на крају број стране са које се цитира текст.
Примјер:
Љубомир Тадић, Филозофија у свом времену (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.
Када се први пут цитира текст једног аутора пише се пуни облик, а у сваком сљедећем случају навођења тог истог аутора пише се скраћени облик:
Тадић, Филозофија у свом времену, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Тадић, Љубомир. Филозофија у свом времену. Београд: Филип Вишњић, 1998.
Уколико се цитира податак с исте стране из истог дjела као у претходној фусноти, користи се латинична скраћеница за ibidem у курзиву, с тачком на крају (без навођења презимена и имена аутора).
Примjер: Ibid.
Уколико се цитира податак из истог дjела као у претходној фусноти, али с различите стране, користи се латинична скраћеница ibid, наводи се одговарајућа страна и ставља тачка на крају.
Примjер: Ibid, 69.
- Текст два или три аутора једне књиге се цитира на начин да у се фусноти наводе имена и презимена аутора, раздвајајући их запетом и везником „и“ код навођења посљедњег аутора.
Примјер:
Драган Лакићевић, Божо Стојановић и Илија Вујачић, Теоретичари либерализма (Београд: Службени гласник, 2007), 35.
У скраћеном облику се наводе само презимена аутора.
Скраћени облик:
Лакићевић, Стојановић и Вујачић, Теоретичари либерализма, 35.
Код навођења литературе на крају рада, само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.
Примјер:
Лакићевић, Драган, Божо Стојановић и Илија Вујачић. Теоретичари либерализма. Београд: Службени гласник, 2007.
- Текст са четири или више аутора се цитира на начин да се наводи име и презиме првог аутора користећи скраћеницу на крају „и др.“ („et al.“ на енглеском језику) уз већ написано правило.
Примјер:
Владимир Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању (Београд: Београдски центар за људска права, 1998), 35.
У скраћеном облику се наводи само презиме првог аутора и скраћеница „и др.“ (et al.).
Скраћени облик:
Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању, 35.
Код навођења литературе на крају рада, наводе се имена свих аутора, а само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.
Примјер:
Водинелић, Владимир, Владимир Ђерић, Саша Гајин, Душан Стојковић и Милош Живковић. Право медија с моделом Закона о јавном информисању. Београд: Београдски центар за људска права, 1998.
- Ако се цитира текст књиге која има више издања, уз већ објашњена правила и примјере, послије наслова се пише број издања.
Примјер:
Јасминка Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање (Београд: Досије, 2006), 35.
Скраћени облик:
Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика,друго издање, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Хасанбеговић, Јасминка. Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање. Београд: Досије, 2006.
- Ако је књига зборник радова, као аутор се наводи приређивач тог дјела и уз његово име и презиме додаје се ријеч уред. или прир.
Примјер:
Светислав Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007 (Београд: Досије, 2007), 35.
Скраћени облик:
Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Табороши, Светислав, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007. Београд: Досије, 2007.
- Ако је књига превод, податак о преводиоцу иде послије наслова.
Примјер:
Џон Ролс, Политички либерализам, превод Љиљана Николић (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.
Скраћени облик:
Ролс, Политички либерализам, 35.
Примјер у навођењу литературе:
Ролс, Џон. Политички либерализам, превод Љиљана Николић. Београд: Филип Вишњић, 1998.
- Када се цитира текст преузет из докторске дисертације или магистарског рада, пише се: име и презиме аутора, наслов под наводницима, у малој загради докторска дисертација, име универзитета, година. Скраћени облик и навођење у литератури пише се као што је већ наведено.
Примјер:
Наташа Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991), 35.
Скраћени облик:
Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Мрвић, Наташа. ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991.
II Цитирање чланака објављених у часописима и зборницима радова или преузетих са научних скупова
- Чланци објављени у научним часописима цитирају се наводећи: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) наслов часописа (италик), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година): страна.
Примјер:
Бранка Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50, 7-9 (2013): 35.
Скраћени облик:
Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Бабовић, Бранка. ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50,7-9 (2013): стране.
- Aко се ради о цитирању текста научног чланка из зборника радова, пише се сљедеће: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) везник у назив зборника у италику (зарез) по могућности навести и име и презиме уредника и писати скраћено уред. у малој загради мјесто издања, издавач и година.
Примјер:
Олга Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић (Неум: Правни факултет Свеучилишта у Мостару, 2011), 35.
Скраћени облик:
Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Јовић, Олга. ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић, 25-46. Неум: Правни факултет Свеучилишта у Мостару, 2011.
- Цитирани текст преузет на конференцијама, конгресу или научном скупу наводи се пишући име и презиме аутора излагања, наслов рада под наводницима у малој загради материјал преузет на назив скупа и датум одржавања
III Цитирање литературе у електронском формату
- За електронске књиге, наводи се УРЛ или име базе у којој се књига налази. За остале врсте е-књига, наводи се формат (нпр. e-pub, mobi, azw). Ако у књизи нису означени бројеви страница, наводи се наслов одјељка или поглавља (или се просто изостави).
Примјер:
- Jurgen Basedow, Toshiyuki Kono, Axel Metzger, Intellectual Property in the Global Arena – Jurisdiction, Applicable Law, and the Recognition of Judgments in Europe, Japan and the US (Tübingen: Mohr Siebeck , 2010), 223.
http://www2.ciando.com/ebook/bid-2169591-intellectual-property-in-the-global-arena-jurisdiction-applicable-law-and-the-recognition-of-judgments-in-europe-japan-and-the-us.html
- Philip B. Kurland and Ralph Lerner, ed., The Founders’ Constitution (Chicago: University of Chicago Press, 1987), поглавље 10, http://press-pubs.uchicago.edu/founders/.
- Brooke Borel, The Chicago Guide to Fact-Checking(Chicago: University of Chicago Press, 2016), 92, ProQuest Ebrary.
- Jules Stuyck, Commercial and Economic Law in the European Union: 2ndEdition (Alphen aan den Rijn: Walters Kluwer, 2019), поглавље 4, Kindle.
Скраћени облик:
- Basedow, Kono, Metzger, Intellectual Property in the Global Arena,225-7.
- Kurland and Lerner, Founders’ Constitution, поглавље 4.
- Borel, Fact-Checking, 104–5.
- Stuyck, Commercial and Economic Law in the EU, поглавље
- Цитирање научних монографија које су доступне у електронском формату и чланака из оnline часописа је исто као и код штампаних издања, само што се додаје локацијски податак у виду URL адресе или назива базе података уз датум приступа тој бази.
Пише се име и презиме аутора, приређивача или уредника, наслов монографије, дисертације или поглавља у сврху што детаљнијег лоцирања цитираног текста (некада нису видљиви бројеви страна у електронским издањима), URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору. Ако чланак има своју ДОИ ознаку (Digital Object Identifier), треба је написати умјесто УРЛ-а. Након УРЛ-а или ДОИ ознаке треба написати и датум приступа чланку.
Примјер:
Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), 35, http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,
приступљено 18.10.2017.
Скраћени облик:
Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Катанчевић, Андреја, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,
приступљено 18.10.2017.
Ако је у питању периодика, пише се име и презиме аутора, наслов чланка под наводницима, назив часописа (у италику), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година), број стране, URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору.
Примјер:
Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006), 35, http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012, приступљно 18.10.2017.
Скраћени облик:
Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, 35.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Полојац, Милена, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006),
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012 , приступљено 18.10.2017.
- Садржај интернет страница може се цитирати у тексту:
На примјер: („1. маја 2017. године на страници Правног факултета је наведено…“)
Садржај интернет страница може се цитирати у фусноти на сљедећи начин:
А) Уколико интернет страница нуди податке о датуму објављивања или измјенама, наводи се тај датум.
На примјер: „Privacy Policy,” Privacy & Terms, Google, последње измјена 17. април 2017, https://www.google.com/policies/privacy/.
Скраћено навођење: Google, „Privacy Policy.”
Б) Уколико интернет страница не нуди податке из тачке А), наводи се датум приступа интернет страници.
На примјер: „О Факултету: Наша историја,“ Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, приступљено 4. септембра 2019, https://pf.unibl.org/nasa-istorija/.
Скраћено навођење: „Наша историја.“
IV Цитирање прописа и судске праксе
- Прописи се наводе пуним називом, затим се наводи гласило у којем је пропис објављен (у италику), број/година објављивања. Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама чл., ст., и тач.
Примјер:
Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015, чл. 3. ст. 2.
Скраћени облик:
Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, чл. 3. ст. 2.
Примјер у навођењу литературе на крају рада:
Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015.
- Навођење судских одлука треба да садржи што потпуније податке (врста и број одлуке, датум кад је донесена публикација у којој је евентуално објављена). Уколико је објављена у публикацији која се периодично издаје, назив публикације се пише у италику, а затим мјесто издања, број публикације и година издања.
Примјер:
Пресуда Савезног суда, Гзс бр. 43/2000 од 28.12.2000. год. Билтен судске праксе Савезног суда СРЈ,Београд, бр. 49, 2001.